Samilost se ubraja u temeljne islamske principe, a njeni neodvojivi atributi su: blagost, davanje utjehe, emocionalno učešće, težnja srca za pomaganjem drugih (kao što je: vraćanja duga siromašnih i bijednih, pomaganja nevoljniku, hizmećenja starijih, upućivanja zalutalog na putu i slično tome.)

U samilost se ubraja i blago ophođenje i briga o jetimima, udovicama i siromasima. Ovo djelo je na nivou borbe na Allahovom putu, jer je Allahov Poslanik s.a.v.s.  rekao: "Ko vodi brigu o udovici i siromahu je poput mudžahida na Allahovom putu." I čini mi se da je rekao: "I klanjača koji ne malaksava i postača koji ne mrsi." (Muslim, Knjiga o zuhdu)

Samilost se ispoljava prema slabom, mladom i starom, i ostvaruje se putem davanja svakom njegovo pravo, jer je Allahov Poslanik s.a.v.s. rekao: "Ko nije milostiv prema mlađima i ne zna pravo starijih, on nije od nas." (Ebi Davud, Knjiga o adabima)

Milostivi se nadaju Allahovoj milosti koja sve obuhvata, u tom smislu kaže Allahov Poslanik s.a.v.s.: "Zaista, Allah će će se smilovati, od Njegovih robova, milostivima." (Muslim, Knjiga o dženazi-namaz)

Izvor: Ahlak muslimana – ponašanje i moral svakog muslimana